Page 149 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 149

и да нису увек тако ведри дани као сад. - А твоја дадиља, просто дивота! Наравно, боље би
  била лепушкаста собарица у кецељици; али према твом калуђерству, и строгом стилу, ово је
  врло добро.

      Степан  Аркадијевич  исприча  много  занимљивих  новости,  и  нарочито  занимљиву  за
  Љевина  новост,  да  се  његов  брат,  Сергије  Иванович,  спрема  овога  лета  к  њему  на  село.
  Ниједне  речи  не  рече  Степан  Аркадијевич  о  Кити,  ни  уопште  о  Шчербацкима;  само  му
  предаде  поздрав  од  своје  жене.  Љевин  је  био  захвалан  за  његову  деликатност,  и  веома  се
  радовао госту. Као и увек, за време усамљености, код њега се накупила тушта и тма мисли и

  осећања,  о  којима  није  могао  говорити  са  својом  околином,  и  сад  је  обасипао  Степана
  Аркадијевича и песничком радошћу због пролећа, и неуспесима и плановима у газдинству, и
  мислима и примедбама о књигама које је читао, а особито главном идејом свога дела, чију је
  основу сачињавала, премда он сам није то опажао, критика свих старих дела о газдинству.
  Увек  пријатан,  разумевајући  сваки  миг,  Степан  Аркадијевич,  био  је  овога  пута  особито

  пријатан, и Љевин уочи код њега још једну нову, ласкаву по себе црту уважења и као неке
  нежности.
      Старање  Агафје  Михаиловне  и  кувара,  да  ручак  буде  особито  добар,  имало  је  за
  последицу прво то, да су се оба пријатеља, кад су онако гладни пришли закусци, најели хлеба

  с маслом, полотка,       [62]  и марината од печурака, и затим још то, што Љевин наредио да се

  супа донесе без пирошчића,          [63]  којима је кувар желео да нарочито задиви госта. Али Степан
  Аркадијевич, када је навикао на друкчије ручкове, налазио је да је све изврсно: и травњик,
  [64]  и хлеб, и масло, а особито полоток и печурке, и чорба с копривама, и кокошка са белим

  сосом, и бело кримско вино - све је било изврсно и дивно.

      - Одлично, одлично - говорио је он палећи дебелу цигарету после печења. - Као да сам се
  после буре и непогоде искрцао са пароброда на тиху обалу. Дакле, кажеш да се сам раднички
  елеменат мора изучавати, и да се њиме мора руководити при избору начина газдинства. Ја
  сам ти у томе незналица, али ми се чини да ће теорија и њена примена имат утицаја и на

  радника.
      - Да, али чекај, ја не говорим о политичкој економији, не о науци о газдинству. Она мора

  бити  што  и  природне  науке,  мора  посматрати  стварне  појаве,  радника  са  његовим
  економским, етнографским...
      У том тренутку уђе Агафја Михаиловна, носећи колаче.

      -  Е,  Агафја  Михаиловна  -  рече  јој  Степан  Аркадијевич  цмокнувши  јагодице  својих
  пуначких прстију - диван вам зељаник и полоток!... Је ли, Костја, да ли је време? - додаде он.

      Љевин погледа кроз прозор на сунце које је залазило за голе врхове шума.

      - Време је, време је - рече он. - Кузмане, спреми лака кола! - и отрча доле.
      Степан  Аркадијевач  сиђе  такође  доле,  и  врло  пажљиво  скиде  сам  с  лаковане  кутије

  навлаку од сеглтуха, и отворив је поче састављати своју скупоцену пушку најновијег облика.
  Нањушивши  да  ће  добити  добру  напојницу,  Кузман  се  није  одмицао  од  Степана
  Аркадијевича, обу му и чарапе и чизме, што му Степан Аркадијевич није бранио.
      - Костја, нареди, молим те, ако би дошао Рјабињин трговац - казао сам му да данас дође -

  да га приме, па нека почека.
   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154