Page 147 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Љевин појаха и оде у поље где је била прошлогодишња детелина, и на њиву која је
преорана за јарицу пшеницу.

Детелина је била веома напредна, и дивно се зеленила стрњикама изнад поломљених
стабљичица прошлогодишње пшенице. Коњ је газио упадајући до зглобова, испод сваке ноге
би жмекнула полураскрављена земља. По орању се уопште није могло ићи: само тамо где је
било смрзнуто земља је одржавала по раскрављеним браздама ноге су упадале до више
зглобова. Орање је било особито; за дан-два, моћи ће да се влачи и сеје. Све је било дивно,
све је било весело. Љевин се врати пре потока, надајући се да је вода већ опала. И заиста,

пређе, поплаши две дивље пловке. »Сигурно има и шљука« помисли, баш на савијутку који је
водио кући срете чувара шуме који потврди његову претпоставку о шљукама.

Љевин појури кући касом, да би стигао да руча и припреми пушку до вечери.