Page 150 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- А зар Рјабињину продајеш шуму?

- Јест. Ти га познајеш, је ли?
- Како да не. Имао сам и посла с њим, »позитивно и коначно«.

Степан Аркадијевич се насмеја. »Коначно и позитивно« биле су омиљене узречице
трговца Рјабињина.

- Јест, он врло смешно говори... Разумела је куд намерава газда! - додаде, и потапше руком
Ласку која је цичала и увијала се око Љевина, лижући му час руку, час чизме и пушку.

Кола су већ стајала пред улазом кад изиђоше.

- Ја сам рекао да спреме кола, иако није далеко; ако хоћеш можемо и пешице?
- Не, боље колима - рече Степан Аркадијевич прилазећи колима.

Он седе, обави ноге тигровим пледом и запали цигарету. Како то да ти не пушиш! Цигара,
то је такво задовољство, управо не задовољство него венац и симбол задовољства... То је
живот! Како је лепо! Овако бих желео да живим!

- Па ко ти смета? - рече Љевин смешећи се.

- Ах, ти си срећан човек. Имаш све што волиш. Имаш коње, имаш псе, имаш лов, имаш
газдинство.

- Може бити да сам срећан због тога што се радујем ономе што имам, и не жалим за оним
што немам - рече Љевин сетивши се Кити.
Степан Аркадијевич разумеде, погледа га и ништа не рече.

Љевин је био захвалан Облонском за то што он, са својим ваздашњим тактом,
приметивши да се Љевин боји разговора о Шчербацкима, није ништа говорио о њима; ипак,

Љевин је сада већ хтео да дозна што га је тако мучило, али није смео да почне разговор.
- А како твоје ствари? - рече Љевин, помисливши како није лепо да мисли само о себи.

Очи Степана Аркадијевича весело се засијаше.

- Ти не признајеш да се преко сомуна сухог хлеба може ражити и погача, то је по твом
мишљењу грех; а ја опет не познајем живот без љубави - рече он схвативши на свој начин
Љевиново питање. - Шта ћеш, тако сам створен. И збиља, тиме тако мало зла чиним другима,
а себи тако много задовољства...

- Да није опет штогод ново? - упита Љевин.

- Јесте, братац! Теби је свакако познат тип Осијановог женскиња [65] ... женскиња које
сањаш у сну... Али такво женскиње налази се и на јави... и те су жене страшне. Жена, видиш
ли, то је предмет који, ма колико да га проучаваш, остаје увек потпуно нов.

- Онда је боље и не изучавати га.

- Не. Неки математичар рекао је да наслада није у самој стини, него у тражењу истине.

Љевин је слушао ћутећи, и упркос напорима које је чинио, није се могао пренети у душу
свога пријатеља да би разумео његова осећања и дражи изучавања таквих жена.