Page 229 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

IV

Лична ствар која је занимала Љевина за време разговора с братом била је ова: Кад је
прошле године дошао једанпут на ливаду за време косидбе, и наљутио се на надзорника,
Љевин је употребио био своје средство за умирење - узео од сељака косу и почео косити.

Тај рад толико му се тада свидео, да се неколико пута лаћао косе и косио; покосио је целу
ливаду пред кућом, а ове године, још у почетку пролећа, саставио је план - да коси са
сељацима по читаве дане. Али од братовог доласка на село, био је у недоумици: да ли да
коси, или не? Било га је стид да оставља брата самог по читаве дане, а и бојао се да му се
брат не би смејао за то. Али кад прође по ливади, и кад се сети утисака од косидбе, он се
готово одлучи да коси. После раздражљивог разговора с братом, опет се сети те своје намере.

»Потребно је физичко кретање, иначе ће ми се карактер сасвим искварити«, помисли, и
реши се да коси, иако ће то бити незгодно пред братом и народом.

Пред вече, Константин Љевин оде у канцеларију, начини распоред рада, и посла момке да
за сутра позову косаче да косе Калинову ливаду, највећу и најбољу.

- И молим вас, пошаљите моју косу Титу да је окује; и да је понесе сутра на ливаду;
можда ћу и ја косити - рече, старајући се да се не застиди.

Надзорник се осмехну и рече:

- Разумем.
Увече, за време чаја, Љевин каза то и брату.

- Чини се да је настало лепо време - рече он. - Сутра почињемо косити.

- Ја веома волим тај рад - рече Сергије Иванович.

- Ја га страшно волим. Некад сам и ја косио са сељацима, а и сутра хоћу да косим, цео
дан.
Сергије Иванович подиже главу и радознало погледа у брата.

- То јест, како? Заједно са сељацима, цео дан?

- Јест, то је врло пријатно - рече Љевин.
- То је одлично као телесно вежбање, само, мучно да ћеш моћи издржати - без сваког

подсмеха рече Сергије Иванович.
- Пробао сам. У почетку је тешко, али после се човек укорени. Мислим да нећу

изостајати...
- Добро! Али реци ми како сељаци гледају на то? Сигурно се подсмевају: шта то господин
изводи.