Page 232 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Да доручкујемо, господине - рече старац.

- Зар је време? Хајде, доручкујте.
Љевин даде косу Титу, и заједно са сељацима који кренуше својим кафтанима за хлеб,
упути се, преко кишом орошених откоса покошеног простора, своме коњу. Сад је тек видео

да није изабрао згодно време и да му је сено покисло.
- Поквариће ми киша сено - рече.

- Не мари ништа, господине; по киши коси, а по сунцу пласти! - рече старац.

Љевин одреши коња и пође кући да доручкује.

Сергије Иванович тек беше устао. Пошто попи кафу, Љевин се врати на ливаду пре но што
је Сергије Иванович успео да се обуче и изиђе у трпезарију.