Page 237 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Сиротица, потпуно је сама. Ташта са осталима још је у иностранству«.

- Дивота! Баш ћу отићи до њих - рече Љевин. - Могли бисмо заједно. Она је тако красна
жена. Хоћеш ли?
- А јесу ли ту близу?

- Тридесет километара. Можебити и свих четрдесет, али пут је одличан. Дивно ћемо
путовати.

- Мило ми је - рече Сергије Иванович смешећи се непрестано.

Изглед млађега брата непосредно је изазивао у њему веселост.

- Али апетит имаш! - рече, гледајући његово над тањиром нагнуто мрко - црвено -
преплануло лице и врат.
- Одлично! Нећеш веровати како је то користан режим против сваке будалаштине.

Обогатићу медицину новим термином: Arbeitskur. [89]

- Теби, чини ми се, то није потребно.

- Да, али разним нервозним болесницима.
- Јест, то би требало испитати. А знаш ли да сам и ја хтео да дођем на ливаду, да видим

какав изгледаш, али врућина је била тако несносна да нисам отишао даље од шуме. Поседео
сам мало, па кроз шуму изиђох у село, сретох твоју дадиљу, и испитивао сам је шта сељаци
мисле о теби. Како сам разумео, они ти не одобравају. Она каже: »то није господски посао«.
Уопште, мени се чини да су у народним појмовима строго одређени појмови у погледу
познате, како они кажу »господске«, делатности. Они не допуштају да господа излазе из
оквира који је по њиховим појмовима одређен за њих.

- Можебити; али косидба је била задовољство какво ја никад у животу нисам имао. И ту
нема ничега рђавог. Зар није тако? - одговори Љевин. - Шта да радим ако се њима не свиђа.
Уосталом, ја мислим да је све то добро. А?

- Уопште - настави Сергије Иванович - ти си, како видим, задовољан овим даном.

- Веома задовољан. Покосили смо целу ливаду. А с каквим сам се особитим старцем тамо
спријатељио! Не можеш ни замислити како је то диван старац.

- Задовољан си дакле овим даном. И ја такође. Пре свега, решио сам два задатка на шаху,
од којих је један веома занимљив - решава се пионом. Показаћу ти. А затим, мислио сам о
нашем јучерашњем разговору.

- Шта? О јучерашњем разговору? - рече Љевин блажено жмиркајући и дувајући после
свршеног ручка, али никако није могао да се сети какав је био тај јучерашњи разговор.

- Ја налазим да ти унеколико имаш право. Несугласица међу нама двома састоји се у томе
што ти као побуду стављаш лични интерес, а ја мислим да интереси за опште добро морају
постојати у сваком човеку који стоји на извесном ступњу образовања. Можебити да си у
праву кад тврдиш да би материјално заинтересована делатност била повољнија. Уопште, ти

си природа сувише primesautiere, [90] како кажу Французи; ти хоћеш или страсно енергичну
делатност, или ништа.

Љевин је слушао брата, и апсолутно ништа није разумевао, и није ни хтео да разуме.
Бојао се само да му брат не постави питање по којем би се видело да га није слушао.