Page 236 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

VI

Машкин врх покосише, довршише последње откосе, обукоше кафтане и весело пођоше
кући. Љевин појаха коња, и опростивши се са сељацима пође и сам кући. Кад је био на брду,
осврну се, али сељаке није могао више видети у магли која се подизала у низини; само су се
чули весели, груби гласови, кикот и звека коса при додирима.

Сергије Иванович одавно је већ био ручао, пио ледену лимунаду у својој соби, и разгледао
новине и часописе тек добивене с поште, кад Љевин улете у његову собу, замршене косе,
прилепљене знојем за чело, и поцрнелих и мокрих леђа и груди и весело кликну:

- Ми покосисмо целу ливаду! Ах! како је лепо дивно! а како си ти провео? - говорио је
Љевин сасвим заборавивши јучерашњи непријатан разговор.

- Боже Господе! На шта то личиш! - рече Сергије Иванович, у првом тренутку
незадовољан погледавши у брата. - Та затварај, затварај брже врата! - дрекну он. - Сигурно их
је пустио најмање десет!

Сергије Иванович никако није трпео муве, брижљиво је затварао врата, и отварао прозоре
на својој соби само ноћу.

- Богами, нисам ниједну! А ако сам их пустио, ја ћу их и похватати. Нећеш веровати какво
је то уживање! Како си ти провео дан?

- Ја, лепо. А зар си ти цео дан косио? Мора да си гладан као вук. Кузман ти је све
спремио.

- Не, нисам гладан. Јео сам тамо. Него идем да се умијем.
- Иди, иди, ја ћу сад за тобом - рече Сергије Иванович машући главом и посматрајући
брата. - Иди, иди брзо - додаде смешећи се, и покупивши књиге спреми се да пође. Одједном
се развеселио, и не би сад никако хтео да се растаје с братом. - Где си био кад је падала

кшпа?
- Каква киша! Тек мало пропрскала... Одмах ћу доћи. Дакле, лепо си провео дан? Врло

добро! - И Љевин оде да се пресвуче.
Кроз пет минута браћа су била у трпезарији. Иако се Љевину чинило да не може јести, и
да седа за сто само да не би увредио Кузмана, ипак, кад узе јести, ручак му се учини

изванредно укусан. Сергије Иванович га је посматрао смешећи се.
- Ах, јест, имаш једно писмо - рече он. - Кузмане, донеси га, молим те, оздо. Само пази,

затварај врата!
Писмо је било од Облонског. Љевин га прочита гласно. Облонски је писао из Петрограда:
»Добио сам писмо од Доли, она је у Јергушову, и послови јој не иду како треба. Отиди,
молим те, до ње, помози јој саветом, ти све знаш. Она ће се тако радовати да те види.