Page 239 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 239
VII
Кад је Степан Аркадијевич отпутовао у Петроград да изврши најприроднију и
најпотребнију обавезу, познату свима чиновницима, без које је немогућно служити - то јест,
да подсети оне у министарству на себе - и док се уз вршење те обавезе, пошто је узео готово
сав новац из куће, весело проводио на тркама и по летњиковцима, и Доли је отпутовала с
децом на село - да би колико - толико смањила расходе. Отпутовала је у своје, у мираз јој
дато село Јергушово, у оно село где је пролетос била продата шума, и које се налазило на
педесет километара од Покровског, села Љевиновог.
Велика кућа у Јергушову већ је одавно дотрајала; једно њено крило кнез је некада дозидао
и повећао. То крило, пре двадесет година, кад је Доли била дете, било је спретно и
пространо, мада је, као и сва крила, боком било окренуто југу према алеји за излазак из куће.
Али сад је и то крило било старо и трошно. Кад је Степан Аркадијевич ишао пролетос да
продаје шуму, Доли га је молила да прегледа кућу и да нареди да се оправи што треба. Степан
Аркадијевич који се, као и сви криви мужеви, веома бринуо о жениним удобностима, сам је
прегледао кућу и наредио да се уради све што је, по његовом мишљењу, било потребно. По
његовом мишљењу требало је сам намештај поново превући кретоном, обесити завесе,
очистити врт, направити мостић при језерцету, посадити цвеће; али је заборавио многе друге
потребне ствари чији је недостатак доцније мучио Дарју Александровну.
Иако се Степан Аркадијевич старао да буде брижљив отац и муж, никако му није ишло у
главу да има жену и децу. Држао се бећарских навика, и само се према њима управљао. Кад
се вратио у Москву, с поносом објави жени да је све припремљено, да је кућа као нека фина
играчка, и да јој он саветује да се пресели. Одлазак женин на село био је у сваком погледу
врло пријатан Степану Аркадијевичу: и за децу је здравије, и расхода је мање, и он је
слободнији. Дарја Александровна сматрала је летње бављење на селу као неопходно за децу,
особито за девојчицу која се никако није опорављала после шарлаха, а приликом за себе да
се избави ситних понижења, ситних дугова дрвару, рибару, обућару, који су је мучили. Осим
тога, одлазак на село био јој је пријатан још и зато што се надала да ће домамити к себи на
село сесгру Кити, која је имала да се врати из иностранства половином лета, и којој су била
наређена купања. Кити је писала из бање да јој ништа није милије него да проведе лето са
сестром у Јергушову, пуном успомена из детињства.
Прво време сеоског живота било је за Доли врло тешко. Она је живела на селу као дете, и
остао јој је утисак да је село спас од свију варошких непријатности; да живот тамо, ако и
није леп (са тим се Доли лако мирила), бар је јевтин и удобан: свега има, све је јевтино, све
се може набавити, и за децу је то добро. Али сад, кад је дошла на село као домаћица, увидела
је да је све сасвим друкчије него што је она мислила.
Сутрадан по њиховом доласку ударила је плаха киша, и ноћу је почело прокишњавати у
