Page 241 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 241

само злато.

      Сада, у сеоској усамљености, све је чешће осећала те радости. Посматрајући децу, чинила
  је све могућне напоре да убеди себе да је у заблуди, да је, као мати, пристрасна према деци;
  па ипак, није могла не говорити у себи да су њена деца, свих шесторо, дивна, свако на свој
  начин, таква каква се ретко виђају - и била је срећна с њима и поносила се њима.
   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246