Page 307 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 307
XXIX
Извршење Љевинова плана имало је много тешкоћа; али он се борио колико је имао снаге,
и постигао је, иако не оно што је желео, бар то да је могао, не заваравајући се, веровати да та
ствар вреди да се на њој ради. Једна од главних тешкоћа била је у томе што није било
могућно све зауставити, и отпочети изнова, него је требало премештати машину у самом
кретању.
Кад је оног вечера, по повратку кући саопштио надзорнику своје планове, надзорник се са
очитим задовољством сложио с оним делом говора који је показивао да је све што се досад
радило било глупо и неуносно. Надзорник рече да он већ одавно говори о томе, али га нико
не слуша. Што се пак тиче понуде коју му Љевин учини - да узме удела, као ортак, заједно с
радницима, у целом предузећу газдинства - надзорник показа само велику бојажљивост, и,
не изразивши никакво одређено мишљење, поче одмах говорити како је преко потребно да се
сутра превуку остали снопови ражи, и да се угари, тако да Љевин осети да надзорнику сад
није до онога.
Говорећи са сељацима о тој ствари и предлажући им земљу на обраду под новим
условима, Љевин такође наиђе на исту главну тешкоћу: заузети су текућим радовима, немају
кад да поразмисле да ли ће имати какве користи од тога предузећа.
Безазлени сељак, Иван сточар, као да је потпуно разумео Љевинову понуду - да са
породицом узме учешћа у користима од стоке - и потпуно се слагао с тим предлогом. Али кад
га је Љевин почео уверавати о будућим користима, на лицу Иванову изрази се узнемиреност и
сажаљење што не може да саслуша све докраја: журно пронађе некакав посао који се није
могао одлагати: да избаци вилама сено из штале, да донесе воде, да покупи ђубре.
Друга тешкоћа била је у несавладљивом неповерењу сељака: да би спахија икада могао
имати ма какву другу сврху осим жеље да их што више одере. Они су били тврдо уверени да
је његова права сврха (ма шта им говорио), увек у ономе што он неће пред њима казати. И
они сами, изјашњавајући се, говорили су много, али никад нису казали оно у чему је права
њихова сврха. Осим тога (Љевин је осећао да је огорчени спахија био у праву), сељаци су као
први и неизменљиви услов за ма какав споразум стављали жељу да их не нагоне ни на какве
нове начине газдинства и на употребу нових оруђа. Они су признавали да плуг боље оре, да
култиватор ради успешније, али су налазили стотине разлога зашто не могу употребљавати
ни једно ни друго; и мада је он, Љевин, био уверен да ниво газдинства треба спустити, ипак
му је било жао да се одрече савршенијих оруђа од којих је корист била тако очигледна. Али,
без обзира на све те тешкоће, он је ипак протурио своје гледиште, и с јесени је посао добро
почео, или се бар њему тако чинило.
У прво време Љевин је мислио да цело своје газдинство, како стоји, преда сељацима,
