Page 330 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 330
затим поче говорити хладнијим гласом, наглашавајући произвољно изабране речи које нису
имале никакве особите вредности.
- Дошао сам да вам кажем… - рече он.
Она погледа у њега. »Не, то се мени учинило« - помисли, сећајући се израза његова лица
кад се заплео на речи стладао - »не, зар човек с оним мутним очима, с овим задовољним
спокојством може нешто осећати?«
- Ја не могу ништа изменити - прошапута она.
- Дошао сам да вам кажем да сутра путујем у Москву, и да се више нећу вратити у ову
кућу; а ви ћете добити извештај о мојој одлуци преко адвоката, коме ћу поверити парницу о
разводу. Мој син прећи ће мојој сестри - рече Алексије Александрович сећајући се с муком
онога што је хтео да каже о сину.
- Вама је потребан Серјожа да бисте ми причинили бол - проговори она гледајући га
испод обрва. - Ви га не волите... Оставите ми Серјожу!
- Јесте, изгубио сам чак и љубав према сину, јер је с њим скопчана моја одвратност према
вама. Али ја ћу га ипак узети. Збогом!
И хтеде да изиђе, али га сад она задржа.
- Алексије Александровичу, оставите ми Серјожу - прошапута она још једанпут. - Ја
немам ништа више да кажем. Оставите ми Серјожу до мога... Ја ћу скоро родити, оставите ми
га! Алексије Александрович плану, истрже своју руку из њене и ћутећи изиђе из собе.
