Page 332 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 332

претрпаног  хартијама,  а  сам  седе  на  председничко  место,  трљајући  мале  руке  са  кратким
  прстима, обраслим белим длакама, и нагнувши главу у страну. Али тек што се умири у своме
  положају, кад изнад стола пролете мољац. Адвокат раздвоји руке брзином која се није могла
  очекивати од њега, ухвати мољца, и опет заузе пређашњи положај.

      -  Пре  него  што  почнем  говорити  о  мојој  ствари  -  рече  Алексије  Александрович
  пропративши зачуђено адвокатов покрет - морам напоменути да ствар о којој имам с вама да
  говорим, мора остати тајна.

      Једва приметан осмејак размаче риђе надвешене бркове адвокатове.

      - Ја не бих био адвокат кад не бих могао сачувати тајне које ми се повере. Али ако желите
  потврду...

      Алексије Александрович погледа у његово лице и виде да се његове сиве, паметне очи
  смеју као да већ све знају.

      - Знате ли моје презиме? - настави Алексије Александрович.
      - Знам и вас, и вашу корисну - он опет ухвати мољца - делатност, као и сваки Рус - рече
  адвокат нагнувши се.

      Алексије Александрович уздахну прибирајући се. Али како се већ био одлучио, настави
  својим пискавим гласом, без бојазни, не запињући, и наглашавајући неке речи.

      - Имам ту несрећу - рече Алексије Александрович - да сам постао преварен муж, и желим
  законитим путем да прекинем односе са женом, то јест, да се разведем; али тако да син не
  припадне матери.

      Сиве очи адвокатове старале су се да се не смеју, али су играле од неуздржљиве радости,
  и Алексије Александрович виде да то није била само радост човека који добија уносан посао
  - ту је било тријумфа и усхићења, и сјаја сличног ономе злобном сјају који је виђао у очима

  жениним.
      - Ви желите моју сарадњу да бисте дошли до развода?

      - Да, тако је, али вас морам обавестити да ћу се усудити да злоупотребим вашу пажњу. Ја
  сам дошао да се прво посаветујем с вама. Ја желим развод, али за мене су важни облици у
  којима је он могућан. Врло је могућно, ако се облици не подударе са мојим захтевима, да ћу
  се одрећи законитог тражења.

      - О, то је увек тако - рече адвокат - и све увек зависи од ваше воље.

      Адвокат  спусти  поглед  на  ноге  Алексија  Александровича  осећајући  да  изгледом  своје
  неуздржљиве радости може увредити клијента. Погледа мољца који му је летео испред носа,
  и трже руку, али га не ухвати из поштовања према Алексију Александровичу.

      -  Мада  су  ми  законски  прописи  о  овом  предмету  у  општим  цртама  познати  -  настави
  Алексије Александрович - ја бих желео да сазнам, уопште, формалности под којима се на
  пракси изводе сличне ствари.

      -  Ви  желите  -  не  дижући  очију  одговараше  адвокат,  уједно  улазећи  са  извесним
  задовољством  у  тон  говора  свога  клијента  -  да  вам  изложим  све  оне  путеве  по  којима  је
  могућно остварење ваше жеље.

      На потврдни наклон главе Алексија Александровича, он настави, покаткад само узгред
  погледајући у поцрвенело лице Алексија Александровича.
   327   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337