Page 334 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Александровичу.

Вративши се на место, он неприметно ухвати још једнога мољца. »Леп ће бити мој рипс
до лета!« - помисли у себи мрштећи се.
- Дакле, ви сте изволели казати... - рече.

- Ја ћу вам саопштити своју одлуку писмено - рече Алексије Александрович, устаде, и
ухвати се за сто. Постојавши мало, ћутке, додаде: - Из ваших речи закључујем да је развод

могућан. Молио бих вас да ми кажете и ваше услове.
- Све је могућно, ако ми оставите пуну слободу рада - не одговарајући на питање рече
адвокат. - Кад могу рачунати да од вас добијем извештај? - упита он, помичући се к вратима и
блештећи очима и лакованим ципелама.

- Кроз недељу дана. Свој пак одговор: да ли примате на себе ову ствар, и под каквим
условима, бићете добри да ми саопштите.

- Врло добро.

Адвокат се учтиво поклони, испрати до врата свога клијента, и оставши сам предаде се
уживању. Тако се расположио да је, упркос својим правилима, учинио попуст госпођи која се
цењкала, и престао да хвата мољце, и решио да ће идуће зиме прекрити намештај кадифом,
као што је код Сигоњина.