Page 337 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- А како је моја мила Ана?

Алексије Александрович промрмља нешто и хтеде да иде. Али га Степан Аркадијевич
заустави.
- Знаш ли шта сутра да радимо? Доли, позови га на ручак! Позваћемо Кознишова и

Песцова, да госта почастимо московском интелигенцијом.
- Дакле, молим вас, дођите - рече Доли - чекаћемо вас у пет, шест часова, ако желите. А

како је моја мила Ана? Одавно се...
- Здрава је - мрштећи се промрмља Алексије Александрович. - Мило ми је било - и он се
упути својим колима.

- Хоћете ли доћи? - повика Доли.

Алексије Александрович проговори нешто што Доли није могла разабрати у галами и
треску од кола.

- Ја ћу сутра свратити. - довикну му Степан Аркадијевич.
Алексије Александрович седе у кола и завали се у њима тако да никога не види и да њега

нико не види.
- Особењак! - рече Степан Аркадијевич жени, и погледавши у часовник направи пред
лицем покрет руком који је означавао милошту према жени и деци, и младалачки пође даље

тротоаром.
- Стиво! Стиво! - повика Доли поцрвеневши.

Он се окрете.

- Треба да купим капуте Гриши и Тањи. Дај ми новаца!

- Нека, реци да ћу ја платити - и он се изгуби, весело климнувши главом познатом
пролазнику.