Page 49 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Вронски погледа у Љевина и грофицу Нордстон, и осмехну се.

- Живите ли увек на селу? - упита он. - Ја мислим да је зими досадно.
- Није досадно кад је човек запослен, а и кад је човек сам са собом, није досадно -
одговори оштро Љевин.

- Ја волим село - рече Вронски, чинећи се као да не опажа тон којим је говорио Љевин,
мада га је опазио.

- Али надам се, грофе, да не бисте пристали да увек живите у селу - рече грофица
Нордстон.

- Не знам, нисам покушавао да дуго останем. Али једанпут сам осетио нешто чудновато -
настави он. - Нигде се нисам тако зажелео села, руског села, с опанцима и сељацима, као у
Ници где сам са мајком провео једну зиму. Ница је сама по себи досадна, као што знате. А и

Напуљ и Соренто пријатни су само за кратко време. И ето баш тамо се човек живо сећа
Русије, и то баш села. Као да су...
Он је говорио обраћајући се час Кити, час Љевину, гледајући час њу, час њега својим
мирним, пријатељским погледом; говорио је, очевидно, оно што му је падало на памет.

Опазивши да грофица Нордстон хоће нешто да каже, он застаде, иако не беше довршио
причање, и поче пажљиво њу слушати.

Разговор није престајао ни за тренутак, тако да стара кнегиња, која је имала у
приправности две тешке батерије ако би разговор престао: класично и реално образовање, и
општу војну обавезу - није ниједанпут морала да их крене, нити је грофица Нордстон имала

прилике да задиркује Љевина.
Љевин је хтео, али није могао да се умеша у општи разговор; сваког тренутка је говорио

себи: »Сад треба отићи«, па ипак није одлазио, очекујући нешто.
Разговор пређе на столове који се окрећу и на духове, и грофица Нордстон, која је
веровала у спиритизам, поче причати о чудима што их је видела.

- Ах, грофице, одведите ме тамо, молим вас, одведите ме. Никад још нисам видео ништа
необично, мада то свугде тражим – рече Вронски осмејкујући се.

- Добро, идуће суботе - одговори грофица Нордстон. - А верујете ли ви, Константине
Дмитричу? - упита она Љевина.

- Зашто ме питате? Знате шта ћу вам рећи.

- Ја желим да чујем ваше мишљење.
- Моје мишљење - одговори Љевин - да ти столови што се окрећу доказују само то да је
такозвано образовано друштво исто што и сељаци. Они верују у чини, у уроке, у враџбине, а
ми...

- Шта, ви дакле не верујете?

- Не могу да верујем, грофице.

- Али ако сам ја сама видела?
- И сељанке веле да су виделе вампира.

- Ви дакле мислите да ја говорим неистину? - И она се засмеја, али не весело.