Page 51 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 51
Мило ми је што вас видим.
Стари кнез је говорио Љевину час ви час ти. Он га загрли, и разговарајући с њим није ни
опазио Вронског који беше устао и мирно очекивао да се кнез окрене к њему.
Кити је осећала да Љевину тешко пада очева љубазност после свега оног што је било.
Видела је такође како отац најзад хладно одговори на поздрав Вронског, и како Вронски с
љубазном недоумицом погледа у њеног оца, покушавајући да разуме, и не разумевајући како
и зашто може неко не бити према њему пријатељски расположен, и она порумене.
- Кнеже, отпустите нам Константина Дмитрича - хоћемо да начинимо оглед.
- Какав оглед? Да окрећете столове? Е, опростите, госпође и господо, али ја мислим да је
пријатније играти прстена – рече стари кнез гледајући Вронског и нагађајући да је он то
заподенуо. - У прстену бар има смисла.
Вронски зачуђено погледа кнеза својим одлучним погледом, и осмехнувши се поче
разговарати с грофицом Нордстон о великом балу који ће бити идуће недеље.
- Надам се да ћете и ви доћи? - окрете се он Кити.
Чим стари кнез остави Љевина, овај неопажено оде; последњи утисак који је понео с тога
посела било је насмејано, срећно лице Кити која је одговарала Вронском кад ју је питао да
ли ће доћи на бал.
