Page 73 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

чувени аранжер балова, церемонијал мајстор, ожењен, леп и стасит Јегорушка Корсунски.
Тек беше одиграо први валцер са грофицом Бањин, кад, разгледајући своје поданике, то јест
парове који су играли, спази Кити баш кад је улазила и притрча јој брзим, слободним,
нарочитим ходом који имају само аранжери балова, поклони јој се, па и не питајући је хоће

ли, пружи одмах руку да је обухвати око танког струка. Она се осврну, коме да дода лепезу;
домаћица се осмехну и узе лепезу.
- Врло сте добро урадили што сте дошли на време - рече Корсунски обухватајући јој струк
- какав је то начин долазити доцкан?

Она сави леву руку и метну му је на раме, а ножице у ружичастим ципелама почеше се
лако и одмерено кретати по клизавом паркету, уз такт музике.

- Човек се одмара кад игра с вама - рече јој он почињући прве кораке валцера. - Па та

лакоћа, precision [36] - говорио јој је оно што је говорио скоро свима добрим познаницама.

Она се осмехну на његову похвалу и разгледаше и даље дворану преко његовог рамена.
Кити није била први пут на балу, па да јој се сва лица слију у један чаробан утисак; али није
била ни од оних девојака које и сувише иду по баловима, којима су сва лица толико позната
да већ постају досадна; она је била на средини између тог двога - била је узбуђена, али уједно
владала собом толико да је могла да посматра. Видела је да се у левом углу дворане сакупило
најбоље друштво. Тамо је била претерано разголићена лепотица Лидија, жена Корсунског,

тамо је била домаћица, тамо се сјајила ћела на глави Кривина, који је увек био тамо где је
најбоље друштво. У ту гомилу младићи су само гледали, али јој нису смели прићи; у њој је
Кити нашла очима Стиву, и затим је спазила дивну прилику и главу Анину, која је била у
црној сомотској хаљини. И он је био ту. Кити га није видела од оне вечери кад је одбила
Љевина. Својим очима које су далеко виделе, она га је одмах Познала, па је чак видела и да
он њу гледа.

- Хоћемо ли још једанпут око дворане? Јесте ли уморни? рече Корсунски мало задихан.

- Нећу, хвала!

- Куда желите да вас одведем?
- Чини ми се да је ту Карењина... одведите ме к њој.

- Како ви наредите.

Успоравајући корак, Корсунски поче играти ка гомили у лсном углу дворане, говорећи:
»Pardon, mesdames, pardon, mesdames«, обилазећи море чипака, тила и пантљика не
закачивши ни за једно перце, нагло окрете своју даму, тако да јој се указаше танке ножице у
провидним чарапама, а дуги скут се разви као лепеза и покри Кривину колена. Корсунски јој
се поклони, испрси груди у јако отвореном прснику и пружи јој руку да је одведе Ани
Аркадијевној. Кити, сва румена, скиде скут Кривину с колена, и осећајући малу вртоглавицу,

окрете се тражећи Ану. Ана није била у љубичастој хаљини, што је Кити као неминовно
желела, већ у црној сомотској хаљини, која је показивала њена округла, као од старе слонове
кости извајана пуна рамена и прса и обле руке с танком мајушном шаком. Цела је хаљина
била украшена венецијанским свиленим чипкама. На глави, у њеној црној коси, која је била
сва њена, без ичега туђег, налазио се полувенчић од цвета дан и ноћ, и такав исти висио је и

на једној црној траци о појасу између белих чипака. Фризура јој је била обична. Истицали су
се само они самовољни, кратки кружићи коврџаве косе који су је украшавали и који су се