Page 80 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 80

Николај је био потпуно друкчији него што га је замишљао Константин.

      Оно  најгоре  и  најтеже  у  његовој  нарави,  што  је  толико  отежавало  општење  с  њим,
  Константин Љевин је то заборављао кад је мислио о њему; али сад кад му је сагледао лице, а
  особито кад је спазио оно грчевито окретање главе, он се сетио свега.

      - Нисам дошао никаквим послом до тебе, дошао са просто да те видим - рече Константин
  бојажљиво.

      Та бојажљивост као да умекша Николаја. Он маче уснама.
      - Тако дакле? - рече. - Е, па уђи, седи. Хоћеш ли вечераш?

      Машо, донеси три порције. Немој, стани. Знаш ли ко је - окрете се брату показујући му
  господина у долами: - То је господин Крицки, мој пријатељ још из Кијева, веома редак човек.
  Полиција га гони, јер није неваљалац.

      И, по навици, погледа редом све који су били у соби. Спазивши да жена која је стајала
  крај врата хоће да изиђе, он јој довикну: »Стани, јесам ли ти рекао!« И са оном збуњеношћу и
  несређеношћу у говору која је Константину била добро позната он опет погледа све, и поче да
  прича  брату  о  животу  тог  Крицког:  како  је  истеран  са  универзитета  зато  што  је  основао

  друштво за помагање сиромашних студената, и увео недељне школе                         [40] , како је затим постао
  сеоски учитељ, и како су га и оданде истерали, и како је затим био под судом због нечег.

      - Ви сте ђак кијевског универзитета? - рече Константин Љевин Крицком, тек да прекине
  незгодно ћутање које настаде.

      - Да, био сам на Кијевском универзитету - одговори љутито и намрштено Крицки.

      - А ова жена - прекиде га Николај Љевин, и показа на њу - то је моја сапутница у животу,
  Марија Николајевна, узео сам је из јавне куће - и он изви врат кад то рече. - Али ја је волим и
  поштујем, и свакога ко хоће да се познаје са мном - додаде он јаче и намрштено - молим да је
  воли и поштује. Она је мени исто што и жена, сасвим исто. Дакле, сад знаш с ким имаш
  посла. А ако мислиш да те то понижава, врата су ти ту за збогом.

      И он опет погледа упитно у све.

      - Шта би имало да ме понижава, не разумем.
      -  Дакле,  Машо,  нареди  да  се  донесе  вечера:  три  порције,  ракија  и  вино...  Не,  стани...

  Нека, не треба... Иди.
   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84   85