Page 81 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXV

- Дакле, видиш ли - настави Николај Љевин, силом мрштећи чело и тресући се.

Њему је очигледно било тешко да смисли шта да каже и шта да ради.
- Ето, видиш... - показа руком неке гвоздене брусове, увезане узицама, који су стајали у
једном куту собе. - Видиш ли то? - То је почетак новога посла којем приступамо. Тај је посао
произвођачка задруга...

Константин га готово није ни слушао. Он је био упро очи у његово болешљиво, јектичаво
лице, и све га је више жалио, и није могао да се присили да слуша шта му брат говори о

удружењу. Он је знао да је то удружење за Николаја само котва спасења, да не би почео да
презире самога себе. А Николај Љевин је и даље говорио:
- Ти знаш да капитал угњетава радника. Наши радници, сељаци, сносе сав терет рада, а
међутим раде у таквим условима да, ма колико се трудили да буде друкчије, не могу изићи из

свог скотског положаја. Сва добит од зараде, којом би могли побољшати своје стање, доћи до
мало одмора, па тиме и до образовања, цео тај сувишак узимају од њих капиталисти. И
Друштво је тако уређено: што више радници буду радили, све ће се више богатити трговци и
спахије, а они ће остајати теглећа марва. То стање треба променити - заврши он и упитно
погледа у брата.

- Па, разуме се - одговори Константин који је пажљиво посматрао руменило што се указа
на Николајевим јагодицама.

- Ми ето сад оснивамо браварско удружење, где ће сва производња, и добит, и главни алат
за производњу, све бити заједничко.

- А где ће бити то удружење? - упита Константин Љевин.
- У селу Воздрему, у Казанској губернији.

- А што у селу? По селима, чини ми се, и без тога има доста посла. Шта ће у селу
браварска задруга?

- Зато што су сељаци и сада робови какви су били и пре, и зато је и теби и Сергију
Ивановичу криво што хоћемо да их изведемо из тога ропства - рече Николај Љевин, љутит
што му противрече.

Константин Љевин уздахну и осврну се по мрачној и прљавој соби.

Тај уздах као да још више наљути Николаја.

- Знам ја твоје и Сергија Ивановича аристократске погледе. Знам да он напреже сву своју
умну снагу да оправда зло које постоји.

- А зашто ти говориш о Сергију Ивановичу? - рече Љевин смешећи се.