Page 135 - Margaret Atwood - Sluškinjina priča
P. 135

Jer, ako znaš, jako ću se u tebi razočarati, rekla je Tetka Lydia.

                  Bog mi je svjedok, rekla je Janine glumeći gorljivost.
                  Tetka Lydia je načas ušutjela. Poigravala se perom. Moira nije
             više s nama, rekla je naposljetku.

                  O, oglasila se Janine. Novost je nije uzbudila. Moira joj nije bila
             prijateljica. Je li mrtva? Upitala je trenutak kasnije.

                  Zatim  joj  je  Tetka  Lydia  ispričala  što  se  dogodilo.  Moira  je
             podigla  ruku  da  ode  u  zahod  za  vrijeme  vježbi.  Izišla  je.  Tetka

             Elizabeth  dežurala  je  u  zahodu.  Tetka  Elizabeth  ostala  je  ispred
             zahoda,  kao  i  obično;  Moira  je  ušla.  Trenutak  kasnije  Moira  je

             pozvala Tetku Elizabeth: zahod se začepio, može li Tetka Elizabeth
             ući  i  srediti  ga?  Zahodi  bi  se  doista  katkada  začepili.  Nepoznate
             osobe nagurale bi u školjku grude toaletnog papira upravo s tom

             namjerom.  Tetke  su  nastojale  doskočiti  takvim  nezgodama,  ali
             sredstava je bilo malo, pa su se morale snalaziti s onim što im je bilo

             pri  ruci,  a  nisu  pronašle  pogodan  način  zaključavanja  toaletnog
             papira.  Vjerojatno  su  ga  trebale  držati  pred  vratima  na  stolu  i

             svakoj koja ulazi davati jedan ili više listića. No, to je ostavljeno za
             budućnost. Treba vremena da se provede nova ideja.

                  Ne  sluteći  zlo,  Tetka  Elizabeth  je  ušla  u  zahod.  Tetka  Lydia
             morala je priznati da je to bilo donekle nesmotreno s njene strane.
             S druge strane, već je i prije nekoliko puta otčepila školjku i ništa

             joj se nije dogodilo.
                  Moira nije lagala, voda se prelijevala na pod, a s njom i nešto

             poluraspadnutih fekalija. Nimalo ugodan prizor, i Tetka Elizabeth
             se ljutila. Moira se pristojno udaljila, a Tetka Elizabeth požurila je u
             odjeljak koji joj je pokazala Moira i sagnula se nad školjku. Kanila je

             podići porculanski poklopac i pročačkati po plovku i čepu. Držala je
             obje  ruke  na  poklopcu  kad  je  osjetila  da  joj  se  nešto  odostraga

             zabada u rebra, tvrdo i oštro, vjerojatno metalno. Ne miči se, rekla
             je Moira, jer ću te inače probosti, znam kako, probušit ću ti pluća.

                  Poslije su ustanovili da je razmontirala kotlić, te izvukla dugu,
             tanku, i zašiljenu polugu, onaj dio koji je s jedne strane pričvršćen
   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140