Page 183 - Margaret Atwood - Sluškinjina priča

Dali su mi otkaz, rekla sam Moiri kad sam je napokon dobila.

Odgovorila mi je da će navratiti. Tada je radila u izdavačkom odjelu
nekakve ženske organizacije. Objavljivali su knjige o kontroli
rađanja i silovanju i sličnim stvarima, premda potražnja za takvim

publikacijama nije više bila tako velika kao nekad.
Navratit ću, rekla je. Nedvojbeno je po mom glasu zaključila da

to želim.
Evo me, rekla je kad je stigla. Zbacila je sa sebe kaputić, zavalila

se u veliki naslonjač. Pričaj. Najprije ćemo nešto popiti.
Ustala je i otišla u kuhinju i natočila nam viski, pa se vratila i

sjela, a ja sam joj ispričala što mi se dogodilo. Jesi li danas
pokušala kupiti nešto kompjukarticom, upitala me kad sam
završila.

Jesam, rekla sam. I to sam joj ispričala.
Zamrzli su ih, rekla je. I moju. I karticu moje organizacije. Sve

račune čiji su korisnici žene. Bilo im je dovoljno da pritisnu
nekoliko tastera. Isključene smo.

Ali, ja imam više od dvije tisuće dolara na računu, rekla sam,
kao da je važan samo moj račun.

Žene više ne smiju ništa posjedovati, rekla je. Novi zakon. Jesi li
danas gledala televiziju?
Nisam, odgovorila sam.

Sve su to javili, rekla je, na svim kanalima. Nije bila
zaprepaštena kao ja. Začudo, likovala je, kao da je to očekivala, a

sad se pokazalo da je imala pravo. Čak je djelovala odlučnije,
energičnije. Luke može umjesto tebe koristiti tvoj kompjuračun,
rekla je. Prebacit će tvoj račun na njegov, tako bar kažu. Sve se

prebacuje na muža ili na najbližeg muškog rođaka.
A što ćeš ti? upitala sam je. Moira nije imala nikoga.

Idem u ilegalu, odgovorila je. Neki od homića mogu preuzeti
naše brojeve i kupiti što nam treba.

Ali, zašto? upitala sam. Zašto su to učinili?
To se nas ne tiče, rekla je Moira. Morali su to tako učiniti,