Page 33 - Margaret Atwood - Sluškinjina priča

Sada je teško zamisliti da ima prijatelja.

No, Glenova, pokraj mene, ne gleda. Možda više nikoga ne
poznaje. Možda su sve nestale, žene što ih je poznavala. Ili možda
ne želi da je vide. Ona stoji šuteći, pognute glave.

Dok čekamo u redu po dvije, otvaraju se vrata i u prodavaonicu
ulaze još dvije žene, obje u crvenim haljinama i s bijelim krilima

Sluškinja. Jedna je u poodmakloj trudnoći; trbuh joj se pobjednički
nadima ispod labave halje. U prostoriji lagano komešanje,

mrmljanje, dah; ne možemo odoljeti, okrećemo glave, upadljivo, da
bismo bolje vidjele; svrbe nas prsti od žudnje da je dotaknemo.

Njezina je blizina za nas magična, objekt zavisti i čežnje, ne
ispuštamo je iz vida. Ona je za nas zastava na vrhu brežuljka koja
nam pokazuje što se ipak može učiniti: i mi možemo biti spašene.

Žene u prostoriji šapću, gotovo razgovaraju, toliko su uzbuđene.
»Tko je ona?« čujem iza sebe.

»Wayneova. Ne, Warrenova.«
»Razmetljivica« zasikće glas, i to je istina. Žena u visokoj

trudnoći ne mora izlaziti, ne mora ići u kupovinu. Više se ne
propisuje svakodnevna šetnja za održavanje funkcije trbušnih

mišića. Potrebna joj je samo parterna gimnastika, vježbe disanja.
Mogla je ostati kod kuće. Za nju je izlazak i opasan, pred vratima
zacijelo stoji Čuvar čekajući je. Budući da sada nosi u sebi život,

bliža je smrti i treba joj posebno osiguranje. Ljubomora bi je mogla
stajati glave,što se događalo i prije. Sva su djeca danas željena, ali ih

ne želi svatko.
No, šetnja je možda njezin hir, a oni udovoljavaju hirovima kad
je već dotle došlo i kad nema pobačaja. Ili je možda jedna od onih

što misle, Samo me natovarite, mogu izdržati, mučenica.
Razabirem joj lice dok diže glavu da pogleda oko sebe. Glas iza

mene imao je pravo. Došla se ovamo producirati. Gori, zažarila se,
uživa u svakoj minuti.

»Tišina« javlja se jedan od Čuvara iza tezge, i mi zašutimo kao
učenice.