Page 119 - Alhemičar

•

Другог дана младић је отишао на врх једне стене која се
налазила близу логора. Стражари су га пустили да
прође; већ су чули причу о чаробњаку који се претвара
у ветар и нису хтели ни да му приђу. Осим тога,
пустиња је била велик и несавладиви бедем.
Остатак поподнева другог дана провео је
посматрајући пустињу. Слушао је своје срце. А пустиња
је слушала његов страх.
Обоје су говорили истим језиком.

•

Трећег дана генерал је окупио своје главне
заповеднике.
– Идемо да видимо младића како се претвара у ветар
– рече генерал Алхемичару.
– Идемо – узврати Алхемичар.
Младић их је одвео до места на којем је стајао
претходног дана. Онда је захтевао да сви седну.
– Ово ће мало потрајати – рече младић.
– Нама се не жури – рече генерал. – Ми смо људи
пустиње.

•

Младић је почео да посматра хоризонт који се
простирао испред њега. У даљини су биле планине,
дине, стење и биљке пузавице које су упорно настојале
да живе тамо где је опстанак био немогућ. Ту је била
пустиња којом је толико месеци крстарио и коју је,

119