Page 118 - Alhemičar

– Не бојим се неуспеха. Једино не умем да се
претворим у ветар.
– Онда ћеш морати да научиш. Од тога зависи твој
живот.
– А ако не успем?
– Умрећеш живећи своју Личну Легенду. То је много
боље него умрети као милиони људи који никада нису
ни сазнали да Лична Легенда постоји. У сваком случају
не брини. Смрт обично приморава људе да боље осете
живот.
Прошао је први дан. У близини је дошло до велике
битке и бројни рањеници су били донети у војни логор.
TНишта се са смрћу не мењаT, размишљао је младић.
Мртве ратнике замењивали су нови, и живот се
настављао.
– Могао си и касније да умреш, пријатељу – рече
стражар мртвом телу једног свог друга. – Могао си
умрети када наступи мир. Али и овако и онако би умро.
При крају дана младић је потражио Алхемичара. Он
је носио сокола према пустињи.
– Не умем да се претворим у ветар – поновио је
младић.
– Сети се шта сам ти говорио: свет је само видљиви
део Бога. А Алхемија у свему томе представља
преношење духовног савршенства на материјални план.
– А шта ти радиш?
– Храним сокола.
– Ако не успем да се претворим у ветар, онда ћемо
умрети – рече младић. – Зашто онда храниш сокола?
– Ти ћеш умрети – рече Алхемичар. – Ја умем да се
претворим у ветар.

118