Page 109 - Predrag Matvejević - Mediteranski Brevijar
P. 109

Homerom  i  njegovom  taksinomijom  u  "Odiseji"  (Euro,  Noto,  Zefir,  Borej,  V,
                295-    . Za  jet o e  a Jad a u sta o  i i su često posuđi ali tuđa i e a:  u a
                 od  g čkog  p eko  lati skog  i   o a skih  jezika   puše  sa  sje e a,  le a at   tal.

                levante)  dolazi  s  istoka,  pulenat  (tal.  ponente)  sa  zapada;  jugo  vjerojatno  nije
                posuđe i a: želja za juž i  k aje i a  ukala je Sta e Sla e e  a seo u; šilok ili

                ši oko  tal. s i o  o    ući je  jeta  u juž oj E  opi i sje e  oj Af i i   iječ dolazi od
                a apskog sha k, što  ije  e až o za  eke kiše i  jiho u  oju ;  u i  je  ala  u a,
                 u a a tih  jet ić, a  u aska  agla i hlad a;  e e i  je de i uti  od  e e a  od
                tal. neve - snijeg, koji ponekad zalep ša po  edite a ski  o ala a : iz e ad a
                oluja ili  epogoda, koju pučka eti ologija po ezuje s   e  je o  ili   e  je  ošću;

                garbin i garbinada pusu s jugo-zapada i znaju biti neugodni (na arapskom garbi
                z ači zapad i ; le ić i le ićada jugozapad i su, ali ne u svakom kraju (naziv dolazi
                od i e a Li ije, tal. li e  io, sa do ekle isk i lje o  p edodž o  o položaju te

                ze lje, što  ije  eo ič o  a Medite a u ; t a u ta a  tal. t a o ta a  puše s
                kop a, p eko go a: to je u ekoliko os eta zago e zsl o o što Mediteranci misle i
                govore o njoj.

                        Lite ati  i t e ali po esti  aču a,  iše  egoli li g isti, o g ada ija a poput:
                le a tić i le a ti    a ji le a at , le a tu    eći , le a ta u     lo  eliki  zajed o
                s  le a ta o   ili  le a ća o   koje  se  izgo a aju  s  p ezi o :  postoji  takođe
                le e to a i li a te i a, koji a je teško od editi s isao. Goto o s aki  jeta  i a

                s oje i ači e. M ogo  oj i de i uti i - levantin, burin, neverin, garbin i drugi -
                odaju  sta o itu  želju  da  se  u laže  p i od e   epogode.  Po  A istotelo oj
                "Meteo ologiji" oluje  astaju "o da kad s ed jed ih  jet o a zapušu d ugi"  II,   .
                Postoje  sta o ite  a alogije  iz eđu  oluja  i  epopeja:  "Nasil a  je   oda  jed a  od

                p  ih she a u i e zal e s dž e.
                        Zato  nema  epopeje  bez  scene  oluje"  (Gaston  Bachelard,  "L'eau  et  les
                 e es", st .    , Pa iz      . Nasilje  jet a i  o a često se ud užuju.
                        U Ho e o u je djelu i iz o   ijeka o koji a go o i  u B e ija u, kao što je
                Tita esij čije se  ode  isu željele  iješati s d ugi   oda a:
                        ..."Ne  ješa se o  sa s e   i  pe ejsklm valma,
                        Već o   ad pe ejsko  teče  odo  kako o ulje,

                        Je  o  iz  ode Stiske, iz zaklet e iz i e st aš e." (IllJ., II, 752-   , Ma etiće
                p ije od  U Plato o u je "Fedo u"  asp a a o " ep esuš i   ijeka a  eiz je  e

                 eliči e,  s    ućo   i  stude o   vodom"  (II,  60),  koju  sam  spominjao.  Na
                 o a tič u plato sku hid og afiju A istotel  je  eagi ao  u "Meteo ologiji"   II,
                svojim realizmom.
                        Homer je postavio mnoga druga pitanja na koja se ovdje nadovezujemo:
                či e gale  dodi uje  o sku po  ši u, p si a,  oži a a ili k ilo ? U "Odiseji" ta
   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114