Page 13 - Predrag Matvejević - Mediteranski Brevijar

interesi nisu na strani vlasti ili su to rijetko, u posebnim razdobljima, u pravim
po o ski ze lja a. Služ e i i i često d že do fo e ali se e odlikuju
te eljitošću ta je oso i a, uostalo , uočlji a u ogih Medite a a a . Ta o
gdje su lučke kapeta ije e a e ili edolič e ije s e u edu u od osi a d ža e
i pomorst a, eži a i o a. Lučki kapeta i pose a su ko a: a Medite a u su

o iđi al iji od d ugih.
Bo e p ipadaju i lu i i olu, ekad iše jed o , ekad d ugo . Ne z a se
toč o pod čijo su adlež ošću: lučke kapeta ije o to e e ode aču a. O e
(bove) dijele posao s oli a. P epoz aju se jesta a koja se ežu i oko kojih
plutaju, la i koji ih d že da e otplo e, alke užeg ili ši eg p o je a k oz koje se
p o lače odska užad, alge i oluske koji a o astaju, aspo ed jed ih o a

spram drugih u luci ili izvan nje. Nekad su bile od drveta, jasenova, hrastova,
egdje i ed o a: i isale su po je u. Zati su p a lje e od d uge g ađe: od

željeza koje đa u o u že ego što d o t u e.
Po ekad se az ežu, kao i oto i, te odlutaju ekud Medite a o ili ih
valovi razbiju o hridine.

Sta a užad od kudjelje ili ko oplje egdje i od lati pal e ili aloja upiju u
se mirise mora i luka, morskih trava i katrana. Ona pridaju molu osobine koje nisu
dovoljno znane.
Osta ljaju u eze i žulje a t a a ili alka a od o a, p e da isu i ošt a
i p e iše k uta. Nekad se z aju sa a od se e az ezati. Ništa ije toliko
g ječe o i a ija o u lu i koliko pajet ili alu , klupko od užadi i stupe što štiti
ok oda od uda a o ol, a sa ol od štete st uč o se zo e okobran, ali ga
na brodu tako ne zovu). I najstariji su pomorci znali za nj, pravili su ga i od slame

(po kojoj je dobio i ime): drveni su brodovi bili osjetljiviji od drugih. Pajet ili balun
sa je u služ i oda, a ije je je sa o jego u p istaja ju: p igodi ili događaju
koji su sa i se i až i. Za ije e plo id e ili sid e ja, o se tek suši, iseći o

užetu: a Medite a u se lako za o a i daje štitio ljepotu oda i t aj ost ola.
Uz o a su, po ekad p ilič o udalje i, osta i ekadaš jih o a, Pa o skog
a p i je ili ekoga d ugog, koje se o alo alaziti u u ut aš josti E ope. Tu
osobine ili navike tla - sloje i soli, pijeska i fosila, potpo a asli ju kak o i ače a

ti ze ljopis i ši i a a ili duži a a iše e uspije a - zbunjuju geografa i daju
po oda tlap ja a. Bi ša su o a, po s e u sudeći, i ala s oje otoke, ožda i
luke. Za eke g ado e S ed je E ope eče o je da su edite a ski: Salz u g u

ije e s ojih s eča osti ili pak sta i P ag. Stal o se aća o a g a i e
Mediterana.
U gradu i luci g o lja su alik a otoke ili poluotoke. I o a se eđuso o
azlikuju, iše ego što se to a p i pogled či i: u jed ih je jače ag uće o u, u