Page 9 - Predrag Matvejević - Mediteranski Brevijar
P. 9

izgubili sidro.

                        Je li luku otvorila rijeka, jesu li je iza  ali kop o i zaleđe ili ju je od edilo
                 o e, po to e ih  ože o  az  stati. P i oda luke o isi o  ači u  a koji je  o e u

                njoj prisutno, kako i kome je dostupno: Atlantik ili Pacifik mora su udaljenosti,
                Mediteran je more susjedstva, Jadran more bliskosti. U slo od i  luka a  aj iše

                se osjeća p isut ost  o a. U  ji a se  e  ode sa o t go ački poslo i ili  a e   e
                najunosniji.  (Iz  nekoliko  luka  na  jonskim  otocima  otpremale  su  se  donedavno
                isključi o školjke i ko alji za dje ojačke og li e.  Vje o a je da potonuli gradovi
                imaju svoje luke odavno postoji na Mediteranu.
                        Moli su najdostojniji branitelji luka, zato ih ponegdje i zovu lukobranima.
                Međuso  o se  azlikuju kao i sa e luke: jed i su p i od o iz asli iz o ale i oslo ili

                se na nju, drugi su gomila kamenja, dovezenog tko zna otkud i nabacanog bilo
                kako  a  o sko d o. Po p  i a se  ože šetati i dokoliča iti, po d ugi a  az ositi

                teret i trgovati. Jednima pristaje ime koje nose, druge je lako pretvoriti u gatove,
                kao što se to či i u gole i  p ista išti a. Galebovi izbjegavaju ove posljednje, a
                izgleda  i   i e,  osi    aj eugled ijih.  Moli   a  koji a  su  dugo ječ a  služ a  i
                ust aj ost  osta ile  pati u   e   azlikuju  se  od  okol ih  stije a.  Neki  od   jih  sliče
                izduže i  lađa a: toliko su  je  o čekali lađe da su i   a k aju postali slič i. S
                tak ih  se   jesta  osta jeli   o eplo  i  os  ću   a  s oju   ladost   ez  žalje ja.  Na

                Medite a u tijelo sta i   že od duha.
                        Moli p ido ose da p ista ište i skladište, isto a  i uto a , st oje i i usluge
                ne budu cijela luka. Bitve (bite ili kolo e   a  ji a, ižulja e od ko opa, s jedo i
                su lučkih događaja: dolazaka i odlazaka,  eza ja i  az ezi a ja. Kad  e a   oda
                da se za  jih  eže, čekaju ga da doplo i. Sta ost  ola  je i se po to e kak e su
                mu bitve ili koliko je od njih ostalo. Grad   aća lu i dio o oga što  u je dala, da
                 ude  iše  ego što  i  ez  je  io. I luka te eta  ože postati luko  za o a a. U

                tak oj lu i že e do i aju  a  ije i, a po o  i po ekad ži e d ugi ži ot.
                        Nije  to  slučaj  sa o  u   edite a ski   luka a  i   jih   e  t e a  z og  toga
                izd ajati. I o dje su kaja ja  eisk e a kao i d ugdje, ali su  ožda poko e st ože.
                Tako je  ilo  a k šća sko  dijelu Medite a a.
                        Luke i  oli od eđuju  ači e  a koje   odo i u  jih stižu i uz  jih p istaju,
                 ude i  sp a e i po agače: ko  ila,  itla,  o e, užad, pajete,  i e, g ope   az e

                stilove vezanja gropa, koji se razlikuju od mora do mora), pilote i pehare, karte i
                portulane, zastave i znakove kojima se sporazumijeva paluba s palubom, kapetan
                s  kapeta o .  Uz   jiho u  po oć  z a o   iše  i  o    odskim  posadama:  kako  se
                okupljaju i što ih d ži zajed o, kaka  i  je go o  kad su  a  o u i kad se   ate s
                plo id e. Malo tko z a kak a je izd žlji ost  it e za koju se  eže o  a  olu ili
                teži a sid a koje  a a o  u lu i. Odoljet ću kuš ji da go o i  o  k iju čarenju,
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14