Page 94 - Predrag Matvejević - Mediteranski Brevijar

a od i ži ot i o ičaji", str. 304, Zagreb 1903). Tako se radilo danima i danima,

a je ili iše isto, od jed e o ale do d uge, a s e Medite a u.
S oje sk o o z a je o spuž a st u duguje je ačko ist aži aču H.
Schmidtu, koji se sav predao tome nezahvalnom zanatu i dao na svijet godine
1852. knjigu pod naslovom "Die Spongien des Adriatischen Meeres". Taj je autor
o a tič o p oglasio Jad a " to spuž i" Spo gie ga te , p e da,
aj je ojat ije, u to do a ije ogao z ati koliko je a je u alazišta ili lo išta:
osim Krap ja, k aj Zla i a, koji je ajpoz atiji, tu su Ži je i Mu te , iše jesta u
Ist i k aj Ro i ja i Po eča , ekoliko až ijih to a poput Ka e jaka i Peleg i a u
blizini Proizda, Prigradice i Vele Luke, kraj Paklenih otoka, Premude, Silbe i Oliba,
nedaleko od Žute, Sita, Mil e, S iko e, La da e, Bala e, Ku e Vele i Male,
Velikog i Malog Gla oča oda i e a je o i e a u koji a odz a ja p ošlost:
sta osjedilačka i došljačka . Spuž a i su o ili od ajsta ijih e e a za školjko s

purpurnom bojom (murex je zvahu Latini): "More uz Lakoniju, kraj Korinta,
ogato je školjka a za oje je pu pu ih halji a, koje po ijed osti ad ašuju
sa o o e u Fe ičko o u" Pausa ia, III, .

Poz ato je ilo spuž a st o a egejski i jo ski oto i a, k aj Rodosa i
Krete, lizu Ta a ke u Tu isu, iz eđu Ke ke aha i Dje e u zalje u Ga es, od

Tarvaha do Misurata u Tripolitaniji, uz Maltu, ispred Torre del Greco pored
Napulja, a o ala a Tu ske, a očito u Si ijsko o u, koje se atje alo s

Crvenim ili Eritrejskim, gdje su ađe e ajljepše spuž e sta oga i s ed jega ijeka.
S edi o p ošloga stoljeća počela se a iti sp a a z a a ga ga a ili ga ega a,
željez i ok i koji se g e lo d o, s pose o ežo , eza la e za itlo a
odu. Ro ilački je apa at p i put upot ebljen na Jadranu godine 1893, a ni
d ugdje a Medite a u ije ogo a ije: dotad su lo ili ili ali spuž u, kao i

ko alje i pu pu e školjke, a klasiča ači .
Tko z a što je s e ilo zapisa o u osa k jiga pos eće ih i a a i
i a e ju što ih spo i je Ate ej, od kojih se saču ala sa o Opija o a Halieuti a.

I O idije je apisao jed u, u kojoj je teško p otu ačiti oge azi e i a koje je
izg a ik čuo uz euksi ske o ale: ilo ih je iše ego što ih je ostalo.
Api ije je, u de etoj k jizi eć spo e utog kulinarskog manuala, ponudio
t pezu o kak oj Medite a i sa jaju. V ste i a i ači e a koje se lo e ili
p ip a ljaju ogi su opisi ali, o dje to e t e a či iti. Ne z a zašto su eke od

njih oslikane, tj.
utis ute a o čići a ađe i po g ado i a Velike G čke, p i je i e
ako i a iz Motije, ho ot i a iz Si akuze, školjka češljači a iz Okse tu a, delfi iz
Ta e ta, dok d uge, jed ako ukus e i e a je ijed e, isu zaokupile paž ju
ko ača o a i iz iča a. Ši e ski ka o ik i p igod i pjes ik iz XV.