Page 96 - Predrag Matvejević - Mediteranski Brevijar

ili vojge, manaide ili melaide za lov po danu, migavice za plavu ribu, getare,

ušata e, gavunare, ciplare, tunare, itd. U pomorskim enciklopedijama opisuju se
pota je pli ači e, stajaći e, potegače, popu i e, skakači e koje u eki
k aje i a još u ijek zo u salta ele , kali e e koje ise , st aši i to su zap a o
sa o eće od eže , te pod ste koje se uku po du i i koče i kogoli, ša ake

ili ša aku i , o e sa za odo i četo i o e ez jega što se ijo e u o u
poput razdrtih barjaka. Opat Alberto Fortis, koji je proputovao Dalmaciju i objavio
s oj ču e i putopis "Viaggio i Dal azia" (Venezia, 1774) vidio je, u Zloselima
k aj Ši e ika, " eku stu eža koje se a jiho u a ječju zo u J užate ili
spa e ti plašila . Po i i, uda a je esala, kola a i ka e ja po odi p eplaše iple
koji se daju u ijeg i uda aju u eže" st . . Uče i talija ski opat p i jećuje
da tako lo e sta o i i koji su lije i i isu ič i o u, te da i "za ost a e je s eće
toga p i o skog puča st a aljalo kao gla o o uđe upot ije iti ati u, to jest

o o s edst o što i sla o p istajalo sta o i i a edite anske zemlje" (ibid.).
U Ri u, u palači i pe ato a Tita, a zido i a ijahu slika ije s liko i a
koje a aju eže u o e i iz lače ih iz jega oz ilj i i teški gesta a. Reto ika

takođe poz aje tak e geste, o e su liske i eki t opi a u t adi io al oj
poetici.
Ri lja i su taj stil koji katkad podsjeća a ače i ogao i se az ati
i ski , p edali u asljeđe s oji poto i a. Boži i eža i i a a Dikti i

dikt io je a tička eža podig ut je h a čak i u Spa ti Pausa ia, II, ; a
Kreti su je po s o e azi ali B ito a tida. Naj eću su sla u uži ali ožda
tu olo i: po agali su i , kao u atu, iz iđači koji su p oz a i ihtioskopi a. O i
su se proslavili i u novije doba na Mediteranu, osobito na Siciliji, Korzici, uz obale

Tunisa, po Balearima, na Mramornom moru, u Zaljevu Svetoga Pavla nedaleko od
La Valette, na Jadranu kraj Maloga Bakarca.
Po t a a a, po asli ju, po o o i a i iše o ala. Na eki jesti a
i iše iše po ji a ego po sa o e o u.
Spoj tih mirisa razlikuje se od obale do obale. Neka stabla, stabljike ili
plodo i zaokupljaju duh, eka ga osta ljaju a oduš i . Loza je u S eto pis u
Ge ., IX, i u Ku a u XVI, . S ok a takođe . "Ne e u se s t ja s ok e

i s d ače g oždje" Luka, VI, . Na sa kofazi a i spo e icima raznih vrsta, na
steć i a, f eska a, iko a a, st a i a a isala, ogo je listo a loze ili
g ozdo a g ožđa. Stupo e Salo o o a h a a esili su šip i K alje i, I, . Isusa su

dočekali sta o i i Je uzale a p osti ući po jego u putu pal o o g a je. Palma
je, uz asli u, jed a od slika koje su se aj iše iđale. Njezi a p isut ost takođe
od eđuje edite a ske g a i e. Na sje e oj st a i od ža a se a usku pojasu, a
juž oj ide daleko, u ući u. "Pal a oli sla kasto tlo", apo i jao je Teof ast u