Page 310 - Albert Pike - Moral i Dogma

figuru u levoj ruci, na otvorenom i raširenom dlanu predstavljajući time simbol pravednosti i poštenja,
pri čemu je leva ruka, koja je sporija nego desna i manje vešta za upotrebljavanje, bila odgovarajući
simbol.

Pošto je Lucius povratio svoj ljudski oblik, zahvaljujući milostivoj Izidi, Sveštenik mu je rekao: Nesreća
ne može pasti na one kojeje naša Boginja izabrala dajoj služe i na one koje njena veličan-stvenost štiti. I,
ljudi su potvrđivali da je on bio srećan jer je odmah nakon njegovog načina rođenja, mogao da preuzme
dužnost Svetog Službenika.

Kada je on predložio Glavnom Svešteniku da ga inicira, dobio je odgovor da nema niti jednog među
iniciranim, tako slabog uma ili toliko sklonog svom sopstvenom uništenju, koji bi se, bez dobi-jenog
posebnog naređenja od Izide, usudio da izvrši njenu službu brzo i neosveštano i da time izvrši delo koje
bi mu sigurno donelo užasnu kaznu. Jer, nastavio je Glavni Sveštenik kako su vrata donjih senki i briga za
naše živote u rukama Boginje - ceremonija inicijacije u Misterije je, takoreći, da se pretrpi smrt, uz
neizvesnost vaskrsenja. Zbog togaje Boginja, po mudrosti svog Božanstva, običavala da izabere ličnost
kojoj tajne njene religije mogu sa sigurnošću biti poverene, samo onu kojaje dospela do kraja puta života,

da može kroz njeno Proviđenje da bude ponovo rođena i da može da započne življenje novogpostojanja.

Kada je konačno taj dospeo da bude iniciran, odveden je u najbliže kupalište i nakon kupanja, Sveštenik
je prvo zatražio oproštaj od Bogova, zatim ga skroz isprskao najčistijom i najbistrijom vodom i odveo ga

nazad u Hram. Apuleius kaže: Tu, nakon dobijanja nekih uputstava koje smrtni jezik ne sme da otkrije, on
je naredio meni da narednih deset dana suzbijem svoj apetit, ne jedem životinjsku hranu i da ne pijem
vino.

Kada je prošlo tih deset dana, Sveštenik ga je odveo duboko u unutrašnjost Svetilišta. I, tu, mar-Ijivi
čitaoče nastavlja on i pola od avanture če ti biti dovoljno zbunjujuće da saznaš sve štoje rečeno i
urađeno, a što mije dozvoljeno da otkrijem, ja ću ti reći;jer, kad tije već dozvoljeno da čuješ, ti treba i da
znaš. Ipak, iako otkrivanje dodaje kaznu za nalet ishitrenosti mogjezika kao i tvojim ušima, ipak ja ću ti, iz
bojazni da se ti previše mučiš sa religijskom čežnjom i da trpiš bol stalnog odlaganja, reći istinu uprkos
svemu. Zato slušaj šta ću ti reći. Ja sam se približio konačištu smrti; sa jednom nogom prešao sam prag
Proserpinine Palate. Bio sam prenet kroz elemente i vraćen nazad. U ponoć sam video jaku svetlost sjaja
sunca. Stajao sam u prisustvu Bogova, Bogova Neba i Bogova Donjih senki; da, stajao sam blizu i
obožavao ih. I, sada, nisam li rekao tebi takve stvari koje, čuvši ih, ti ih sigurno ne možeš razumeti; ipošto
si iznad shvatanja Profanih, mogu da ustvrdim - da nisam učinio prekršaj.

Pošto je prošla noć i već zarudelo jutro, uobičajene ceremonije su dovedene do kraja. Tada je on
blagosloven sa dvanaest epitraha koji su stavljeni na njega, obučen je, krunisan je palminim lišćem i
prikazan ljudima. Ostatak dana je slavljen kao njegov rođendan i protekao je u praznovanju; i po-sle
trećeg dana, ista religiozna ceremonija je ponovljena, uključujući molitveni doručak, tek nakon njegaje
bio kraj ceremonije.

Godinu dana kasnije on je bio obavešten da se pripremi za inicijaciju u Misterije Velikog Boga,
Vrhovnog Oca svih ostalih Bogova, nepobedivog Ozirisa. Jer, kaže Apuleius: Iako postoji čvrsta
veza između religija oba Božanstva i čak je suštastvo oba božanstva identično, ceremonije svake inicija-
cije su značajno drugačije.

Ako uporedimo sa ovim primerom naredni jezik u molitvi Luciusa, pri obraćanju Izidi, moći ćemo da
zaključimo kakve su doktrine predavane u Misterijama, u odnosu na Božanstvo: 0 Sveti i Stalni Čuvaru