Page 314 - Albert Pike - Moral i Dogma

kroz Dolinu Senki Smrti. Jer, po nepro-menljivom zakonu primerenom u suđenju Psyche, (ypvyf\ duša na
y
grčkom) ljudi moraju da prođu kroz užas podzemnog sveta, pre nego što dosegnu do visina neba. Najzad,
vrata adytuma se otvaraju, veštačka svetlost se rasipa iz osvetljene statue Boginje i opčinjeni uzdasi i
22
zvuci, pomešani sa pe-smom i igrom, uzbuđujuća saopštenja dovode do zanosa vrhunske sreće, očekujući,
onoliko koliko osetljiva mašta može da oslika, predstojeće sjedinjavanje s Bogovima.

Zbog nedostataka direktnih potvrda o detaljima u ceremoniji ili njihovih značenja, smisao ce-remonija se
mora izvoditi iz osobina božanstva koje se posmatra, iz njegovih pratećih simbola i mitova, ili iz
direktnih svedočenja o opštoj vrednosti Misterija.

Najobičnije pojave vegetacije (kao što smrt semena daje rađanje biljke), povezujući uzvišene nade sa
najobičnijim pojavama, bile su jednostavne ali ipak lepe formule predstavljene u velikim misterijama, u
gotovo svim regionima, od Zend-Aveste do Jevanđelja. Kod Proserpine, božanska moć je kao seme koje
truli i uništava se; kod Artemis, ona je princip njegovog uništenja; ali Artemis Proserpina je takođe Cote
Soteria, Spasitelj koji vodi Duh Herkulesa i Hiacintusa na Nebo.

Mnogi drugi amblemi su korišćeni u Misterijama, kao golubica, venac mirte i drugi, posebno značajni za
život koji nastaje iz smrti i kao jedinstven uslov umiranja, ipak, besmrtnog čoveka.

Užasi i kazne Tartara, kakvi su opisani u Faedu (Platonovo delo) i Eneidi, (Virgilijevo delo) sa svim
ceremonijama presuda Minosu, Eacusu i Rhadmanthusu, bili su predstavljeni, nekad više i nekad manje
celovito u Misterijama; s namerom da impresioniraju umove Iniciranih, kao velika pouka - uvek moramo
biti spremni da se pojavimo pred Vrhovnim Sudijom, čistog srca i bez mrlja; kao Sokratovo učenje u
Gorgiasu (Platonovo delo). Jer, za dušu koja je umrljana zločinima, kaže on, spuštanje u Senke je najgore
zlo. Pridržavati se Pravde i Mudrosti, smatra Platon, naša je obaveza da bismo mogli, jednog dana, da se
uputimo tim uzvišenim putem koji vodi prema nebu i da izbegne-mo sva zla kojima je duša izložena u tom

podzemnom putovanju od hiljadu godina. I tako, u Faedu, Sokrat podučava da moramo težiti da ovde dole
oslobodimo svoje duše strasti, s ciljem da budemo spremni za naše pojavljivanje kada nas Sudbina
pozove, u Senke.

Misterije su uključivale velike moralne istine, obavijene u fabulu pomoćnim sredstvima impre-sivnih
spektakla kojima su, izvedenim u svetilištima, umetnost i prirodna magija dale sve svoje što je
impresivno. One su težile da ojačaju čoveka na užase i smrt i užasnu ideju o potpunom uništenju. Smrt,
kaže autor dijaloga, pod naslovom Axiochus , uključena u Platonov rad, samo je prelaz u srećnije stanje,
23
ali čovek je morao živeti valjano da bi ostvario taj najsrećniji rezultat. Tako je ova doktrina besmrtnosti
duše bila uteha samo za one koji su posedovali vrline i bili religiozni ljudi; dok je svima ostalima bila
pretnja i očaj, okupirala ih užasom i strahom koji su uznemiravali njihov duševni mir, tokom celog života.

Jer, materijalni užasi Tartara, alegorijski za Inicirane, bili su stvarni za mase Profanih; a Inicirani nisu
tačno ni mnogi, u kasnijim vremenima, da razumeju alegoriju. Zatvor sa trostrukim zidovima, s kojima se
osuđena duša prvo sreće, oko koga su vitlali vatreni talasi Phlegethona, (vatrena reka koja opasuje Had) u
kojoj su se bučno valjale, ogromne, plamene stene; velika vrata sa stubovima od tvrdog kamena koja niko
drugi ne može da razvali osim Bogova; Tisiphone, njihova čuvarka, u krvavim haljinama; bič koji
odjekuje po isečenim telima jadnika i nesrećnika, njihovo žalobno je-canje, izmešano u užasnoj harmoniji
sa zveckanjem njihovih lanaca; Furije, bičuju grešne zmijama; užasan pakao gde Hidra urla iz svojih