Page 316 - Albert Pike - Moral i Dogma

To je bila doktrina Pitagore koju je on naučio kada je primljen u Egipatske Misterije; i to je bila doktrina
svih onih koji su, kroz ceremoniju inicijacije, mislili da pročiste svoje duše. Virgilije daje duhu
Anchisesa da poduči Eneja; i sva pokajanja i očišćenja korišćena u Misterijama bila su samo inteligentni
simboli kojima je duša trebalo da se očisti od svojih poročnih mrlja i nečistoće, i oslo-bodi od tereta
svog zemaljskog zatvora, kako bi mogla da se uzdigne, nesmetano, do izvora iz koga je došla.

Iz toga je iznikla doktrina transmigracije duše koju je Pitagora predavao kao alegoriju; oni koji su dolazili
nakon njega, prihvatali su je bukvalno. Platon je, poput njega, izvukao svoju doktrinu sa Istoka i iz
Misterija i latio se prevođenja jezika simbola koji je u njima korišćen, u jezik Filosofije, kako bi
argumentom i filosofskom dedukcijom dokazao da to što svest oseća, Misterije prenose simbolima kao
nespornu činjenicu - besmrtnost duše. Ciceron je uradio isto; i sledio je Misterije u predavanju da su
Bogovi bili smrtni ljudi koji su, samo zbog svojih velikih vrlina i značajnih dela, zaslužili da njihove

duše, nakon smrti, budu uzdignute u taj uzvišeni rang.

U Misterijama je predavano, preko alegorija i značenja koja nisu obznanjivana, osim nekolicini izabranih
ili možda tek kasnije, kao prava stvarnost - da duše mrtvih grešnika prelaze u tela onih životinja kojima su

njihovi poroci najviše ličili; predavano je, takođe, da duše mogu da izbegnu tu transmigraciju, često
uspešno za mnoge, kroz upražnjavanje vrlina koje će ih razrešiti i osloboditi od kruga narednih stvaranja,
i vratiti odmah ka svom izvoru. Zbog toga se Inicirani nisu ni za šta drugo tako žestoko molili, kaže
Proclus, (grčki filosof, Neoplatonista) kao za ovu veliku sreću koja će ih, spasavajući od velike imperije
Zla, vratiti u njihov pravi život i usmeriti na mesto konačnog mirova-nja. Na ovu doktrinu su se,
verovatno, odnosile one figure životinja i monstruma koje su prikazivane Iniciranom, pre nego što bi
dobio dozvolu da vidi svetu svetlost za kojom je uzdisao.

Platon je rekao da duše neće znati cenu svojih zla, sve dok ih promena sveta ne vrati u njihovo prvobitno
stanje i pročisti od mrlja koje su nakupile zagađenjem od vatre, zemlje i vazduha. I, on je smatrao da
njima neće biti dozvoljeno da uđu na Nebo, sve dok ne iskažu sebe ispoljavanjem vrline u nekom od tri
različita tela. Maniheanci su smatrali da ih ima pet: Pindar, isti broj kao kod Platona i kod Jevreja.
26

I Ciceron je govorio da su drevni proroci i tumači volje Bogova, u svojim religioznim ceremoni-jama,
poučavali da mi okajavamo zločine iz prethodnih života i da se zbog toga ponovo rađamo. To je
predavano u Misterijama, da duša prolazi kroz nekoliko stanja i da su bolovi i muke ovog života, samo
okajavanje prethodnih grešaka.

Doktrina transmigracije duše je nastala, kako nas obaveštava Porfirije, kod Persijanaca i Magija. Ona je
postojala na Istoku i na Zapadu još od najdrevnijih vremena. Herodot je nju pronašao među Egipćanima
koji su utvrdili da je period kruga seljenja iz jednog ljudskog tela, kroz životinje, ribe i ptice, u drugo
ljudsko telo, tri hiljade godina. Empedokle je čak smatrao da duše idu i u biljke. Najplemenitija među
njima je bila lovor, kao što je među životinjama bio lav; obe su bile posvećene Suncu kojem će se, kako
se smatralo na Orijentu, duše sa vrlinama vratiti. Kurdi, Kinezi i Kabalisti, imali su istu doktrinu. Tako,
Origen kaže da se Biskup Synesius (kasnije je bio iniciran), ovako molio Bogu: O, Oče, daj da moja
duša, spojena sa svetlom ne bude ponovo zagnjurena u zagađenje zemlje! Isto su i Gnostici mislili, pa čak
su i Učenici Hristovi istraživali da li je čovek koji je rođen slep bio, u stvari, kažnjen za neki greh koji je

izvršio pre svog rođenja.

U svojoj čuvenoj alegoriji u kojoj razvija doktrine podučavane u Misterijama, Virgilije iznosi doktrinu
koju je prihvatila većina drevnih filosofa, o pred-postojanju duše u večnoj vatri iz koje one emaniraju,

vatra koja oživljava zvezde i kruži u svakom delu Prirode; i o pročišćavanju duše, kroz vatru, vodu i